i posle bloga - blog

Dolazi lepo vreme i novo leto pa mi pada na pamet proslogodisnje.
Igrom slucaja proslog leta sam imao dovoljno slobodnog vremena tako da je fudbal bio moja furka. Igrao sam skoro svaki dan i to ne sa bilo kime, nego sa pravim pravcatim Brazilcima.
Slucajno sam naleteo na njih na jednom plasticnom terenu ispostavilo se da su ovde samo privremeno, na par meseci tek. Uzimali su na nekakve kurseve iz engleskog, nisu dobro pricali ali to nije vazno za fudbal. Za fudbal treba samo malo dobre volje i
igrali smo na toj plastici koja je bila dosta izlizana, sva nekako nalik na tepih. Tepih teren pravljen za (pa naravno) hokej na travi prosto idealno za fucu! Stvarno super igraju Brazilci, brzo i okretno, ustvari oni vaistinu, ali bez zezanja zbilja
igraju sambu dok plesu balfu. Vrte se, okrecu u mestu, ili trku,
driblaju sa punom kontrolom lopte, zalete se pa odjednom stanu,
ukopaju se u mestu. Dok se nisam navikao, nisam se mnogo zaletao... Takodje lansiraju paseve ili suteve spoljasnjim,
pa unutrasnjim felsom, pa onda punom a i spicem. Razne finte prodaju,
i neverovatno su uigrani cak i oni najsmotaniji, vidi se da bas mnogo igraju. Neki cak i ladno izuju patike i igraju bosi, jer im je tako lakse (?!). Pricali su mi da po brazilskim plazama bosonogi djuskaju svakodnevno mesecima sate provode sibajuci balfu na plazi. (!)


Moram da se pohvalim da sam se dosta dobro uklopio i da im je to sto sam iz "Jugoslavije" znacilo nesto, culi su za onog Petkovica sto igra u njihovoj (lopovskoj) ligi i druge nase igrace. Namerno sam
se predstavio kao Jugosloven, mada sam
mogao da kazem da sam Srbin ili Kanadjanin ili Srbo-Kanadjanin ili Kanado-Srbin ali Jugosloven mi nekako najmocnije zvuci na fudbalskom terenu. I to ne samo meni.

Proslog leta je takodje bilo aktuelno i svetsko prvenstvo u Nemackoj.
U duhu tog velikog praznika fudbala pre pocetka prvenstva sam skupio a onda cak i procitao (!!) sve knjige o proslim prvenstvima koje sam mogao da nabavim. Autori su bili mahom Englezi. Interesantno je da Jugoslovenskim timovima svaki put kad su kavlifikovali posvecena posebna paznja. Primetno je da su autori uvek isticali da su Jugosloveni "talentovani". Secam se i nekih imena koja su izdvajali Rajko Mitic, Sekularac, Dzajic i jos niz meni licno manje poznatih, zapravo meni potpuno nepoznatih tako da sam ih nazalost zaboravio.
Medjutim, svi ti Yugoslovenski timovi, svi do jednog, razocarali su engleske autore. Zanimljivo je da bi Jugosloveni uvek prolazili iz grupe u dalji tok takmicenja gde bi uvek, bez izuzetaka bivali
porazeni, najcesce u prvoj a ponekad i drugoj rundi. Kao razloge za prerano ispadanje Englezi navode preuranjeno samozadovljstvo, nedostatak ambicija, pogresan pristup igri, nedovoljna fizicka sprema i tako dalje i tako dalje citav
niz ostrih kritika, interesantno je da ih uopste nisu stedeli kritika. Iskren da budem, ipak nisu trosili nesto puno vremena, tj papira na njih. Njihove ocene Yogosa izledale bi otpirlike ovako:
"
ove godine Jugosloveni su se kvalifikovali sa jako talentovanim timom sa par tehnicki prefinjenih i mastovitih igraca, (onda bi
usledela imena istih). Ocekujemo da ce se visoko plasirati na ovom turniru.
(I tako skoro svaki put kad se Juga kvalifikuje.)

"
Nesto kasnije kada bi nasi posle blede i neubedljive, da nekazem smusene igre ispali u prvoj ili drugoj rundi takmicenja, ukratko bi napisali par ostrih kritika i onda zaboravili na njih, okrenuvsi se daljem razvoju turnira
i podrobnijoj analizi preostalih ekipa i utakmica.